Мислио сам да је љубав та невероватна челична веза гвожђа која може да држи две особе заједно. Мислила сам да је непробојна. Али нашао сам да љубав није нераскидива. Може бити крхак као пламен, а може га разнијети само ситни налет вјетра. Љубав је савршен, савршен мозаик пун обећања, пун живота и наде. Али ће се сломити ако неко од вас одлучи да га одбаци.

Овако се љубав распада.

Једног дана вас двоје разговарате заједно о својим плановима. Одушевљено већ купује украсе за стан. То је таписерија са малим птицама. Добио га је јер зна да имате љубавну везу са њима. Кажете му како ће бити невероватно кад спавате у истом кревету као и да не морате да бринете о променама времена и аеродромским знаковима. Кажете му како ће бити леп наш мали свет. Каже вам да се нада да ће наше будуће бебе више личити на вас. А ви сте ружичасти од среће, а он је ваше блиставо море које вас увек тако напорно пере.

Три године. Четири месеца између њега. Сепарациона анксиозност. Скипе позиви који трају до 3 сата ујутро. Сузе. Заказивање летова. Аеродромски загрљаји. Аеродромски пољупци. Прсти испреплетени. Све је како треба бити. Време је да кренемо сада. Аеродромске сузе. Збогом аеродрому. Депресија.



Једног дана заборави на планове. Заборавља на загрљаје на аеродрому и како му је запалило срце. Одлучи да баци стаклени мозаик. Одлучи да дигне пламен. Каже вам да више не може. Једноставно је превише тешко. Али твој пламен је и даље упаљен. Ваш стаклени мозаик је још увек у такту. Ваша љубав је и даље светла. Још је тако јебено ведро. Па шта ти радиш? Молите га да се сети првог првог пољупца и молите га да вас воли. Јер вољети га је све што знаш како учинити.

кратке савремене песме

Овако се љубав распада.

Полако престајете бити у контакту. Престанете му говорити да сте дехидрирани од прејаког плакања. Престанеш да му кажеш да се сећа тебе. И мало по мало, из месеца у месец, ваш пламен гори мало мање. Ваш стаклени мозаик има пукотине у њему. Имаш дан када не размишљаш о њему. И то је први пут да се заправо месецима заправо насмешиш. Полако, пламен нестаје и нестаје ваш савршени, савршени мозаик пун обећања, пун живота и наде.

Увек ћете имати траг печења од тог малог пламена. И увек ћете имати ожиљак од места где вас је стакло пресекло док је пало на земљу.



Али увек ћете у џепу носити делић те љубави без обзира колико година прође. То што се на крају распадало, не значи да његови добри делови нису били најсјајнија ствар коју сте икада доживели.